“Digitalna kompetencija obuhvata pouzdanu, kritičku i odgovornu upotrebu i angažovanje digitalnih tehnologija za učenje, posao i učešće u društvu. Uključuje informacionu pismenost i veštinu pri korišćenju podataka, komunikaciju i saradnju, medijsku pismenost, kreiranje digitalnog sadržaja (uključujući programiranje), sigurnost (uključujući digitalnu dobrobit i kompetencije u vezi s kibernetičkom bezbednošću), pitanja u vezi sa intelektualnom svojinom, rešavanje problema i kritičko razmišljanje.[1]”
Pored tradicionalnih bibliotečkih usluga – kao što su davanje saveta čitaocima, pozajmljivanje literature i referentne usluge – savremena biblioteka nudi mnogo više. Digitalne tehnologije su napravile pravu revoluciju i u bibliotekama: olakšavaju sve aktivnosti, podižu kvalitet naših usluga i ubrzavaju realizaciju radnih procesa.
Bibliotekari koriste digitalne tehnologije da bi unapredili tradicionalne i uveli neke potpuno nove usluge. Kada govorimo o primeni digitalnih tehnologija u bibliotekama, dugo se to odnosilo isključivo na digitalizaciju knjiga. Međutim, digitalna transformacija znači mnogo više: korišćenje raznih elektronskih servisa, organizaciju i deljenje dokumentacije u digitalnom prostoru, korišćenje digitalnih alata za komunikaciju, organizaciju aktivnosti i projekata, korisničku podršku preko društvenih medija, inovativne usluge pomoću novih medija i drugo.
Ovo su razlozi zbog kojih bibliotekari moraju da imaju visok nivo digitalnih veština budući da im je to znanje neophodno za izradu, korišćenje, pronalaženje, procenu i deljenje znanja i informacija u digitalnom obliku. Takođe, moraju da pružaju podršku korisnicima u ovim oblastima.
Digitalne veštine možemo po Vuorikari, Kluzer i Piniju[2] razvrstati u nekih 5 kategorija:
1. Informaciona pismenost i veština korišćenja podataka
Informaciona pismenost je sposobnost pronalaženja, procene, organizovanja, korišćenja i saopštavanja informacija u njihovim najrazličitijim oblicima. Bibliotekari moraju da poznaju sve „savete i trikove za pretragu“ i brojne alate za proveru činjenica, stoga moraju dobro kritički da razmišljaju prilikom procene informacija, razlikovanja komercijalnih i naučnih resursa i deljenja sadržaja u skladu sa propisima o autorskim pravima. Bibliotekari takođe treba da budu dobro informisani o vrstama, izvorima i organizaciji podataka.
2. Komunikacija i saradnja
Komunikacija i saradnja mogu da se olakšaju i obogate raznim onlajn platformama i servisima za razmenu poruka i deljenje datoteka, komunikacijom na društvenim mrežama, onlajn video komunikacijom, saradnjom na projektima, digitalnim marketingom itd.
3. Korišćenje i kreiranje sadržaja (multimedija)
Pored organizovanja, deljenja i upućivanja korisnika na postojeće multimedijalne materijale, bibliotekari kreiraju i nove audio-vizuelne sadržaje, kao što su buktrejleri, video-tutorijali, uputstva, promotivni spotovi i slično. Bibliotekari kreiraju multimedijalni sadržaj kako bi poboljšali tradicionalne usluge i uveli neke potpuno nove. Bibliotekari uče i podučavaju o multimedijalnim formatima i alatima. Uče i otkrivaju VR, AR, MR, QR tehnologije i koriste ih u svom bibliotekarskom radu.
Bibliotekari takođe informišu i edukuju korisnike za korišćenje softvera otvorenog koda. Postoji toliko mnogo aplikacija i digitalnih alata koji se mogu koristiti u radu bibliotekara.
Biblioteke takođe nude brojne audio-materijale za sve vrste korisnika. Kao što znamo, imamo različite vrste biblioteka – gradske, studentske, istraživačke, specijalne. Sve imaju specifične korisnike kojima je potreban i koji koriste audio-materijal: deca koja tek uče da čitaju, osobe sa oštećenjem vida ili studenti koji vole da slušaju audio-knjigu dok su u pokretu.
Kada govorimo o inovativnim tehnologijama (Augmented reality, digitalni interfejs za štampane knjige, Virtual Reality, aplikacije za bukmarking, Big Data), neke od njih već manje-više koristimo, a neke od njih tek treba da uđu u biblioteke. Na primer, mikrobitovi se sada koriste ili pozajmljuju u bibliotekama da bi naučili decu kako se kodira, ali i kako se rešavaju problemi i osmišljavaju rešenja za njih.
Biblioteke nude pristup novim tehnologijama i mogućnost isprobavanja u bezbednom okruženju. VR daje korisnicima priliku da se igraju, uče i istražuju druga mesta udobno sedeći u lokalnoj biblioteci.
4. Rešavanje problema
Bibliotekari pomažu korisnicima u digitalnoj navigaciji i rešavanju tehničkih problema. Oni takođe umeju da prepoznaju problem, formulišu zahtev za rešavanje problema i pronađu pomoć, ukoliko je potrebno.
5. Bezbednost
Bibliotekari štite i čuvaju uređaje, sisteme, ali i lične podatke i podatke korisnika. Takođe, promovišu sigurne i zdrave navike, ali i okruženje i prirodu.
Biblioteke treba u većoj meri da koriste digitalne tehnologije, a bibliotekari treba stalno da unapređuju svoje digitalne veštine kroz formalno i neformalno obrazovanje. Biblioteke mogu pomoći korisnicima u svakom aspektu njihovih kulturnih, obrazovnih i informativnih potreba, a mogu da budu i jaka podrška u premošćivanju digitalnog jaza u svetu.
Prilog pripr
emila: Mirjana Nešić, bibliotekar savetnik, Beogradska politehnika, Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd
Reference:
- European Commission, Directorate-General for Education, 2019. Youth, Sport and Culture, Key competences for lifelong learning, Luxembourg: Publications Office. Dostupno na: https://data.europa.eu/doi/10.2766/569540. ↑
- Vuorikari, R., Kluzer, S.& Punie, Y. 2022, DigComp 2.2: The Digital Competence Framework for Citizens. Luxembourg: Publications Office of the European Union. Dostupno na: https://doi.org/10.2760/115376. ↑